Svi smo svedoci da se dešava zelena industrijska revolucija, naročito u zapadnoj Evropi. Vlade izdvajaju ogromna namenska sredstva kako bi se podstakao razvoj i masovna proizvodnja baterija za električna vozila. Britanija npr ima zeleni plan u kome se otvara ogroman podsticaj za vetroelektrane na vodi i vodonik.
Strategija u deset tačaka uključuje da se učetvorostruče kapaciteti vetroelektrana na vodi na 40 gigavata do 2030. godine, što bi bilo dovoljno za „svako domaćinstvo“.
U najvećoj fabrici dizel motora na svetu, za samo 5 godina će se godišnje proizvoditi više električnih motora godišnje nego što se ikada proizvodilo motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Dakle nije novost da se automobilska industrija nalazi u periodu intenzivne i radikalne tranzicije od klasičnog pogona na fosilna goriva do potpunog prelaska na elekrične automobile.
Da li će to, u dogledno vreme, u potpunosti eliminisati motore sa unutrašnjim sagorevanjem, još uvek ne može sa sigurnošću da se tvrdi.
Međutim, kada se sagleda tržišna vrednost kompanija koje proizvode električna vozila (među kojima Tesla ubedljivo dominira), obim ulaganja u elektrifikaciju aktuelnih i budućih modela vodećih automobilskih kompanija, koja se mere desetinama milijardi evra i dolara, zatim širenje mreže punjača u razvijenijim zemljama, kao i najava Džoa Bajdena o elektrifikaciji kompletnog državnog voznog parka SAD, jasno je u kom smeru ova priča ide.
Kakva je budućnost automobila sa dizel motorima?
Benzince i dizelaše ćemo definitivno još dugo viđati na putevima. Najmanje još dve decenije iako njihova proizvodnja (naročito dizelaša) sve više opada. U fabrici grupe PSA Peugeot-Citroena (od nedavno sa Fijatom ujedinjene u grupaciju Stellantis), u francuskom gradiću Tremeriju, u toku je tranzicija proizvodnje koja se sve više preorjentiše na proizvodnju električnih motora. Proizvodnja motora sa unutrašnjim sagorevanjem će se postepeno smanjivati.Postoji određeno i negodovanje kod pojedinih proizvođača automobila što se ide u ovom pravcu ovoliko intenzivno. Na prvom mestu nezadovoljstvo potiče i od Volkswagen grupe. Oni su primorani da implementiraju skupe modifikacije da bi njihovi dizel modeli bili u skladu sa strožom regulativom u Evropi, a uz to moraju da ubede kupce da njihovi motori nisu „prljavi“, jer realno, vodi se opšta kampanja protiv dizel tehnologije.
Najnoviji udarac „naftašima“ je upućen 28. februara, kada je Vrhovni federalni sud u Nemačkoj presudio da gradovi mogu da zabrane učešće dizel automobila u saobraćaju.
Potrošači u Nemačkoj okreću leđa dizel tehnologiji ubrzanim tempom. Udeo automobila koji kao pogonsko gorivo koriste naftu je u januaru iznosio 33 odsto, što je značajan pad u odnosu na 45 odsto iz januara prošle godine. Sa par izuzetaka, udeo dizela pada širom Evrope.
Analitičari smatraju da će prodaja dizela i dalje da pada. Benzinci i dizelaši odlaze u istoriju, budućnost je na električnim vozilima. Električna vozila jedina će moći ispuniti zahteve i de facto bit će jedina dopuštena prevozna sredstva na potpuno novom tržištu. Evropa je u 2020. godini uvela najvišu dopuštenu granicu od 96 grama CO2 po kilometru za konstruktore automobila, ali ta bi se dopuštena količina trebala smanjiti za 37,5 posto u 2030.Iako se o tim brojkama još raspravlja one su definitivno pritisak za automobilsku industriju koja do 2027. mora računati na strože propise.Na automobilskom tržištu koje je pretrpelo težak udarac pandemijom koronavirusa, električna vozila snažno napreduju.
Udeo električnih automobila je 8 posto svih registrovanih vozila u zapadnoj Evropi. Novi propisi još će više favorizirati električna vozila i sve više voditi prema odbacivanju hibridnih i hibridnih vozila s punjenjem koja kombiniraju benzinski motor i bateriju.To je velik izazov za industriju koja zapošljava 14,6 miliona ljudi u Evropskoj uniji i koja još snažno računa "na tranzicijsku tehnologiju".
Definitivno će i rent a car agencije pratiti prilagođavanje i tako usklađivati svoj vozni park. Moramo čuvati planetu i voditi računa o ekologiji.
