Uprkos globalnom trendu prelaska na ekološki prihvatljivije alternative i sve češćim debatama o budućnosti dizel motora, vozači u Srbiji nastavljaju da preferiraju dizel motore. Najnovije statistike pokazuju da čak 60% automobila na srpskim putevima koriste dizel motore, a prosečna starost je 16 godina, što ukazuje i na loš standard. Ova privrženost dizelu nije bez razloga.
Pitanje o nestašici dizela se sve češće postavlja, naročito posle saznanja da u mnogim evropskim zemljama postoji nedostatak srednjih destilata. Cene na benzinskim pumpama u svim evropskim državama su osetno porasle. Vozači u Nemačkoj moraju ponovo da se navikavaju da litar goriva košta više od dva evra. Do septembra su u Nemačkoj bile na snazi olakšice koje je uvela vlada, a to je podrazumevalo da se država odrekla dobrog dela prihoda od poreza na gorivo.
Kod nas u Srbiji večita muška tema na okupljanjima, proslavama i slavama je ili politika ili automobili. Dakle, to znači da će se sigurno muško društvo dotaći i teme "dizelaš ili benzinac". Svaki vozač kreće da hvali svoj auto, žene kolutaju očima, ali niko ne popušta, onaj ko vozi dizela smatra da je dizel bolji, i obrnuto ko vozi benzinca gnuša se dizela i samo ponavlja kao papagaj a plivajući, a plivajući? Poznato, zar ne...?
Svi smo svedoci da se dešava zelena industrijska revolucija, naročito u zapadnoj Evropi. Vlade izdvajaju ogromna namenska sredstva kako bi se podstakao razvoj i masovna proizvodnja baterija za električna vozila. Britanija npr ima zeleni plan u kome se otvara ogroman podsticaj za vetroelektrane na vodi i vodonik.
Strategija u deset tačaka uključuje da se učetvorostruče kapaciteti vetroelektrana na vodi na 40 gigavata do 2030. godine, što bi bilo dovoljno za „svako domaćinstvo“.
