Da Kina ima ozbiljne planove i poslovnu strategiju usmerenu ka Evropi to je odavno očigledno. Do pre nekoliko godina Evropljani su kineske automobile gledali kao jeftine kopije, a danas bi veliki procenat promenio svoj trenutni auto za kineski automobil. Zato i ne čudi što se evropski proizvođači plaše od konkurencije, posebno kad su u pitanju električni automobili. Radna mesta u auto industriji u Evropi nisu više sigurna, ne samo zbog politike prelaska na električne automobile koji nemaju toliko zahtevnih komponenti i delova kao motori sa unutrašnjim sagorevanjem, a da ne govorimo o konkurentu kakva je Kina koja sprema ozbiljnu strategiju za evropsko tržište.
Kinezima s druge strane neće biti tako lako na pomalo uobraženom EU tržistu. Osim toga mišljenje mnogih stručnjaka iz oblasti autoindustrije je drugačije od laika i kupaca. A to je da su Kinezi napravili grešku jer su masovno krenuli sa srednjom i visokom klasom automobila, a trebalo je da počnu sa plasiranjem najmanjih vozila jer bi tako stekli veći broj kupaca, osvojili tržište i izgradili poverenje. Teže je dati 50000 evra za novi ali nedovoljno poznati auto, nego 10000 evra. Možda su posebno za Nemačko tržište zabrinjavajući podaci koji su dobijeni anketom, koji kažu da čak 25% ispitanih Nemaca razmatra da promeni svoj trenutni auto za kineski automobil.
Rusko tržište Kina je već osvojila!
Kina je, sada se već sa sigurnošću može reći, već osvojila rusko tržište automobila nakon što su se povukli evropski proizvođači. Podaci koji se mogu naći govore upravo o početku dominacije Kine na ruskom tržištu jer kineski automobili čine gotovo jednu trećinu ruskog tržišta automobila. Zapadne sankcije usmerene ka Rusiji ograničavaju ruskim fabrikama pristup nekim materijalima, pa je logičan sled bio pad potražnje. Prodaja automobila kineskih marki, uključujući Haval, Chery i Geely, neprestano beleži rast iz meseca u mesec.
Prodaja novih automobila i lakih kamiona u Rusiji iznosila je u novembru 46.403 jedinica, objavilo je Udruženje europskih poduzeća (AEB), a ukupna bi ovogodišnja prodaja trebala doseći oko 600.000 jedinica.
Ruski proizvođači drže segment jeftinijih automobila sa cenama oko 1,5 milion rubalja (23.961 dolar), a kineski proizvođači prodaju uglavnom automobile koji prosečno vrede iznad 2,5 miliona rubalja (40.000 dolara), dakle pandan onim automobilima zapadnog tržišta koje je koje je nakon situacije sa Ukrajinom napustilo rusko tržište.
Planovi kineskih proizvođača automobila ka Evropi
Kinesko tržište automobila beleži rast u Evropi iz godine u godinu. Prošle godine je isporučeni oko 26,8 miliona vozila, što je za nekih 2% više nego u 2021. godini. Kina je najveće svetsko tržište automobila, osim toga trenutno i najvažnije pojedinačno tržište za nemačke proizvođače kao što su Volkswagen s Audijem i Porscheom, BMW-om i Mercedes-Benzom. Trenutno je u ponudi nekoliko primera jeftinijih automobila koji su proizvedeni u Kini, a mogu se kupiti u EU. Izdvojićemo MG ZS, SUV iz legendarne kompanije Morris Garage koji je po veličini sličan SEAT Ateci, ali ima cenu kao Dacia Sandero. Nudi se sa dva nivoa opreme, Comfort i Luxury. Na raspolaganju je i nekoliko termičkih opcija, iako su sve benzinske i imaju pogon na prednje točkove. Cena je od 13000-16000 evra u zavisnosti od opreme.
Definitivno nisu baš dobra vremena za kupovinu automobila bilo novih ili polovnih. Posebno ako se odlučite za kreditiranje. Kineski div BYD je najavio revoluciju na tržištu električnih automobila tako što se uzdaju u model Seagull, prvi električni auto na tržištu s natrijumskim baterijama.
Natrijumske baterije su mnogo jeftinije, sigurnije i trajnije od litijumskih. Smatra se da će se ovim modelom podstaći masovni prelazak na struju, pre svega zbog cene od samo 8000 evra. Baterija je dovoljna za domet od 300 km.
Nadamo se da Vam je tekst bio zanimljv, a nama ostaje da i dalje pratimo najnovija dešavanja iz sveta autoindustrije. Srećan i bezbedan put želi Vam Menadžer rent a car!