Evropska automobilska industrija našla se zbog pandemije korona virusa u izuzetno teškoj situaciji naročito u prvim mesecima 2020. godine. Samo u Evropskoj uniji se procenjuje da je „izgubila“ oko 2,4 miliona motornih vozila.
Automobilska industrija zapošljava 14,6 miliona Evropljana, što predstavlja 6,7 posto ukupne zaposlenosti u Uniji. Sredinom 2021. godine čak 60 % kompanija kao glavni problem navodi snabdevanje repromaterijalom u odnosu na samo 5,8 odsto u julu 2020. Nekoliko fabrika električnih vozila najavljuje da će biti primorane da uvedu skraćeno radno vreme zbog nedostatka silicijumskih čipova. Ali uprkos dobrom poslovanju, automobilske kompanije planiraju manje zapošljavanje. To će dovesti i do smanjenja radne snage.To je ono od čega se obični građani plaše, a šta će se zaista dešavati niko zasigurno ne može da predvidivi.
1. Nestašica čipova i šta je dovelo do nje?
Otkako je izbila pandemija korona virusa, svet se suočio s globalnom nestašicom poluprovodnika, odnosno čipova. Ova nestašica osim što može dovesti do nekih ako se može reći manjih problema, poput nemogućnosti kupovine najnovijeg modela pametnog telefona, može dovesti i problema u zdravstvu. Dakle osim u auto i tehnološkoj industriji čipovi su potrebni i modernim medicinskim uređajima. Za proizvodnju respiratora, monitora rada srca, pejsmejkera potrebni su čipovi.
Ljudi koji su upućeni u ovu materiju tvrde da će nestašica sigurno potrajati bar još godinu dana, čak možda i duže. Takođe, nestašica će dovesti do poskupljenja većine uređaja, bez obzira u kojoj grani industrije se oni koriste.
Donekle se ovaj prekid u radu proizvodnih pogona čipova, može okarakterisati kao američko-kineski trgovinski rat. Koji je nastao za vreme mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trumpa. Nestašica struje na Tajvanu, koji je veliki proizvođač čipova, doprineo je nestašici poluprovodnika. Nemački proizvođač čipova Infineon Technologies takođe je upozorio na “mračnu sliku”, rekavši da se bori sa ekstremnim problemima u poslovanju.
Institut za ekonomska istraživanja Ifo saopštio je da su se nemačka automobilska industrija i njeni dobavljači suočili sa najvećim nedostatkom snabdevanja čipovima u poslednjih 30 godina.
2 . Raskol oko sporazuma o ukidanju prodaje modela na benzin i dizel
Došlo je do totalnog nejedinstva u autoindustriji. Na samitu COP26 o klimatskim promenama koji se održao nedavno u Glazgovu došlo je do nesuglasica između auto kompanija
Naime, šest proizvođača automobila (Ford, General Motors, Mercedes-Benz, Volvo, Jaguar Land Rover i kineski BYD) te 30 zemalja prihvatilo je sporazum o ukidanju prodaje modela na benzin i dizel do 2040. godine.
Svi ostali nisu, a u tome i jeste problem. Kompanije koje nisu prihvatile su ustvari ključni igrači u globalnoj autoindustriji. To su Volkswagen, BMW, Honda, Hyundai, Nissan, grupacija Stellantis i Toyota.
Ovi giganti su istakli da im je sporno što sporazum zahteva ogromne investicije u tehnologiju bez odgovarajućih obećanja Vlade da će izgraditi infrastrukturu za punjenje električnih vozila.
BMW navodi da je problem ogromna neizvesnost u vezi sa razvojem globalne infrastrukture koja će podržati potpuni prelazak na vozila s nultom emisijom. Kao što možete zaključiti društvo je totalno podeljeno. Takođe napomenućemo i da je dvadesetak globalnih kompanija poput popularnog Ubera, pridruženo koaliciji. Oni obećavaju da će do 2030. u njihovom voznom parku biti isključivo vozila sa nultom emisijom štetnih gasova. Pa ni to nije daleka budućnost, videćemo u kom pravcu će se sve odvijati.
Za kraj :
Što se tiče rent a car biznisa i tu je došlo da oscilacija. Cena akcija Avis Budget Group su najviše od kada su na tržištu, što je znak da se strategija za smanjenje voznog parka rent a car kompanija finansijski isplatila. Za kupce tj korisnike usluga manji vozni park znači duže čekanje i veće cene. Ostaje nada da će pandemija da okonča u nekoj bliskoj budućnosti, pa da stvari krenu da se vraćaju na staro.
