Dok su neki ljudi sasvim zadovoljni automobilom koji voze i nemaju želju za nekim drugim, postoje i oni koji maštaju o nekom određenom, ili čak o više njih. Upravo za takve, prave ljubitelje automobila, napravili smo listu od 7 modela koje bi trebalo provozati bar jednom u životu.
Ne postoji neki određeni proces koji proizvođači prate kada odlučuju o imenu nekog automobila, ali je sasvim sigurno da protokol odobrenja uključuje dugu listu ljudi. Praktično, svi oni koji su na neki način učestvovali u stvaranju samog vozila, učestvovali su i u biranju imena za novi model. Neki od tih timova kreirali su i 10 najzanimljivijih imena automobila, o kojima će biti reč u ovom tekstu.
Slavna glumica Liz Tejlor govorila je da ništa ne miriše tako dobro kao tek okupana beba, i slanina koja se prži na tiganju. Neki drugi misle da ništa ne može meriti sa mirisom novog auta, i svi žele da ga zadrže što je duže moguće. Ali šta da uradite ako vaš auto miriše zaista loše? Ostanite sa nama i saznaćete kako da uklonite neprijatne mirise iz svog auta.
Poput sigurnosnih pojaseva, vazdušni jastuci su vrsta bezbednosnog sistema za zadržavanje putnika u automobilu, koja je dizajnirana da ublaži povrede u slučaju nesreće. Ovi jastuci se naduvavaju gasom, a ugrađeni su u volan, kontrolnu tablu, vrata, krov i/ili sedište vašeg automobila. Koriste senzor udara da pokrenu brzo širenje azotnog gasa, koji se nalazi unutar jastuka, pa tako iskaču pri udaru i stvaraju zaštitnu barijeru između putnika i tvrdih površina. A ako vas zanima istorija vazdušnih jastuka, kako su i kada nastali, nastavite da čitate.
Koliko puta ste se na semaforu zaustavili recimo pored neke Honde Civic, ili nekog drugog spuštenog automobila, pa se začudili kako stoji na manje od desetak centimetara od zemlje? Možda ste se i zapitali – zašto neko to uopšte radi svom automobilu? Da li time možda dobija veću brzinu? Pokušali smo da za vas pronađemo odgovor na pitanje – da li bi spuštanje automobila uticalo na njegovu brzinu, pa ako vas tema interesuje, nastavite da čitate.
Počela je školska godina, deca se vraćaju u školske klupe i vrtićke grupe, pa je početak septembra mesec u kome se možda i najviše govori o bezbednosti dece u saobraćaju. Priče se uglavnom svode na pravila ponašanja u saobraćaju, da usporimo ispred škole, da se prilazi vrtićima i školama kontrolišu više, ali čini se da se nedovoljno priča o tome da li roditelji na bezbedan i propisan način voze decu do škole, odnosno vrtića. Poražavajući je podatak da svaki drugi roditelj dete ne prevozi na propisan način, a to podrazumeva da se deca ni ne prevoze u auto sedištima. Mame i dalje drže bebe na rukama, jer nažalost misle da je to bolje nego da su tako male vezane u nosiljkama. Upravo je suprotno, jer ako do sudara dođe, nemoguće je dete zadržati u naručju.
Tokom duže vožnje, recimo na letovanje, postoji nekoliko pravila kojih bi iz bezbednosnih razloga, trebalo da se pridržavaju i vozač, i suvozač. Ono što nam prvo padne na pamet je vezivanje pojasa, ograničenje brzine ili zabrana vožnje pod dejstvom alkohola ili narkotika. Ali pored toga, u ovom tekstu saznaćete i zašto nikada, ali baš nikada, ne treba stavljati noge na komandnu tablu, tokom dužih putovanja.
Kod nas u Srbiji večita muška tema na okupljanjima, proslavama i slavama je ili politika ili automobili. Dakle, to znači da će se sigurno muško društvo dotaći i teme "dizelaš ili benzinac". Svaki vozač kreće da hvali svoj auto, žene kolutaju očima, ali niko ne popušta, onaj ko vozi dizela smatra da je dizel bolji, i obrnuto ko vozi benzinca gnuša se dizela i samo ponavlja kao papagaj a plivajući, a plivajući? Poznato, zar ne...?
