Svi novi modeli automobila koji se prodaju u Evropskoj uniji od sledeće godine moraće da imaju „crnu kutiju“. Dok će za postojeće automobile to važiti od 2024.
Zadatak ovog uređaja je gotovo isti kao kod „crne kutije“ u avionima. U slučaju saobraćajne nezgode policija će iz nje moći da dobije razne podatke na osnovu kojih će lakše moći da se odredi uzrok nezgode i krivac.
Crna kutija je uređaj koji bi trebalo da otkrije do najsitnijeg detalja sve što se događalo u sekundama pre saobraćajne nesreće.
„Pamćenje“ crne kutije je samo 5 sekundi pre udesa. Mnogi su zabrinuti za svoju privatnosti i za mogućnost da ih policija kazni na osnovu podataka iz „crne kutije“.Iako će navodno iz „crne kutije“ moći da se dobiju samo podaci o situaciji, tj. događajima koji su se odigrali 5 sekundi pre udesa i 5 sekundi nakon njega, mnogi izvori pominju i period od 30 sekundi. Tako da za sad ne možemo ništa sa sigurnošću da tvrdimo.
Koje podatke beleži crna kutija?
Razlika između avionske, „crne kutije“ i ove u automobilu je to što ona neće snimati zvukove u kabini. Dakle, neće biti zabeležen ni razgovor osoba u vozilu (zbog zaštite privatnosti).
Ali zato „crna kutija“ može da snimi veoma mnogo drugih podataka i događaja koji su se odigravali pre, za vreme i posle udesa.
Evo spiska podataka koji će biti zabeleženi:
- brzina kretanja
- kočenje ili ubrzavanje
- panično kočenje i aktiviranje sistema za pomoć pri paničnom kočenju
- aktiviranje ABS-a
- aktiviranje ESP-a
- aktiviranje bilo kojeg drugog sistema zaduženog za bezbednost ili pomoć u vožnji (npr. upozorenje na vozilo u mrtvom uglu, sistem za automatsko kočenje, multimedijalni sistem...)
- prelazak u drugu traku bez davanja migavca
- okretanje volana – kojom brzinom, zakrenutost volana, itd.
Tu je i kamera koja se koristi za prepoznavanje saobraćajnih znakova, pešaka, biciklista, drugih vozila i raznih objekata/prepreka.
Posao stručnjaka koji treba da utvrde kako je došlo do saobraćajne nezgode uskoro može da bude neuporedivo lakši.
Na primer, saobraćajni veštak ili neko drugi može da sazna kojom brzinom ste se kretali pre udesa, kada ste počeli da kočite i kolika je bila sila usporenja, da li se aktivirao ABS, da li vas je pre toga neki sistem upozorio na opasnost, da li ste okretanjem volana pokušali da izbegnete drugo vozilo...
Nije još uvek poznata lista podataka koje će „crna kutija“ pamtiti. U svakom slučaju, biće znatno lakše proceniti šta se dešavalo i šta je bio uzrok udesa. U Srbiji još uvek sa pravne strane nije definisano da li će ovi podaci moći da se koriste na sudu kao dokaz.
Kada je nastao EDR (Event Data Recorder) sistem kod automobila?
Pre dvadesetak godina osmišljen je sistem sa namerom da se slična tehnologija koja beleži funkcionisanje određene “mašine” tj. računara primeni i na polje automobila. Ovaj EDR sistem u automobilima je započeo svoju primenu još davne 1993. godine. EDR (Event data Recorder), što u grubom prevodu na srpski znači “Beležnica događaja”, je prvo korišćen kao sistem u svetu automobilskih i moto trka. Služila je za utvrđivanje rada motora ovih vozila kao i potom za analiziranje toga kako se ponaša automobil i njegov kočioni sistem vozila prilikom sudara. Ovo je bio i još uvek je koristan metod da se još više usavrši bezbednost automobila a samim tim i bezbednost putnika i saobraćaja. Havarisani automobili su česta posledica sudara auta, pa je utvrđivanje načina kako se to dogodilo često korisno radi unapređenja brojnih vozila.
Nažalost stari polovni automobili svih vrsta, dizel ili benzin, ovaj sistem nemaju, iako su najčešće ova vozila najteže prolazila.
I za kraj:
Mnoga istraživanja su pokazala da vozači koji su svesni postojanja ovog uređaja za snimanje, voze opreznije i poštuju propise.Iskustvo SAD-a gde su crne kutije primenjuju od 2014 . god kaže da korišćenje uređaja pozitivno utiče na sigurnost i bezbednost u saobraćaju. Nadamo se da Vam je tekst bio zanimljiv, Vaš Menadžer rent a car.
