Dijabetes (šećerna bolest) je hronična bolest koja se javlja kada naš organizam ili ne proizvodi ili neadekvatno koristi insulin. Insulin je hormon pankreasa (gušterače) koji ima ulogu da kontroliše koncentraciju glukoze (šećera) u krvi.
U slučaju da je nivo šećera nizak, osoba može da dobije hipoglikemijski napad čiji su sipmptomi opšte loše stanje organizma, malaksalost, drhtanje ruku, pojačano znojenje, konfuznost, nerazumljivost, sve do gubitka svesti.
Ukoliko je količina glukoze u krvi previsoka, pojavljuje se hiperglikemija pri čemu se javlja smušenost, otežano disanje, probleme sa vidom, malaksalost i zamor.
Dijabetes je zdravstveno stanje sa kojime može normalno da se živi i radi. Oni koji dugo žive sa dijabetesom, prihvatili su svoju bolest kao deo njihovog svakodnevnog života.
Uzroci za pojavu dijabetesa
Postoji nekoliko uzroka za pojavu dijabetesa:
- loša ishrana puna slatkiša, masne hrane i veštačkih zaslađivača
- genetska predispozicija organizma
- prekomerna telesna težina
- neaktivan način života
- stres
- druge bolesti (poput hipertenzije i poremećaja metabolizma masnoća)
Šećerna bolest i vožnja
Većini ljudi sa dijabetesom je dozvoljeno da voze ako su u stanju da kontrolišu svoje stanje lekovima, ishranom ili njihovom kombinacijom.
Dijabetes utiče na sigurnost i bezbednost vožnje na sledeće načine:
- dovodi do oscilacija u nivou energije i koncentracije, što utiče na sposobnost vozača da se fokusira i pravovremeno reaguje na opasne situacije na putu
- utiče na pogoršavanje vida i otežava vožnju noću i u uslovima slabog svetla
- zbog oštećenja perifernih nerava utiče na sposobnost vozača da oseti pedale i upravljač,
- javljaju se problemi sa cirkulacijom,
- ako se dobije hipoglikemiski napad u toku vožnje, postoji rizuk od gubljenja kontrole nad vozilom. Napadi hipoglikemije se dešavaju nenajavljeno, iznenada i bez prethodnih simptoma što je dodatna opasnost po učesnike u saobraćaju.
Ljudi koji imaju dijabetes mora da planiraju unapred, da stalno kontrolišu nivo glukoze u krvi i da budu svesni simptoma kada se pojave.
Koji nivo šećera u krvi je siguran za vožnju?
Dijabetičari moraju da preduzmu neophodne mere kako bi kontrolisali svoje stanje. A deo te kontrole je redovno merenje nivoa glukoze u krvi.
Nije važno da li je putovanje kratko ili dugačko, 2 sata pre početka vožnje, vozač mora da proveri nivo glukoze.
Količina šećera u krvi treba da bude najmanje 5 mmol/l. Ako su očitavanja između 4 i 5 mmol/l, pre vožnje treba da se neštp pojede. Ako su očitavanja ispod 4 mmol/l, ne sme da se vozi.
Nivo glukoze nije jedina stvar koja mora da se uzme u obzir. Ako se pojave bilo kakvi simptomi hipoglikemije (umor, glavobolja, zamućen vid, povećano znojenje, intenzivan osećaj gladi, poremećaj kooordinacije, teškoće u govoru i hodanju, promena raspoloženja, itd.) ne bi trebalo da se vozi, čak i ako test za glukozu kaže drugačije.
Na dužim putovanjima, merenje glukoze u krvi treba da se radi na svaka 2 sata.
Na dugačkim putovanjima se preporučuje da se ne ide sam, nego u društvu sa suvozačem koji je upoznat sa stanjem vozača. Suvozač treba da zna da primeti simtome napada i kako da preduzme neophodne korake za podizanje nivoa glukoze u krvi.
Šta u slučaju hipoglikemijskog napada tokom vožnje?
1. Ukoliko se desi hipoglikemijski napad, vozač ne sme da nastavi vožnju zbog rizika od saobraćajne nesreće
2. Čim počne da oseća simptome niskog šećera u krvi, mora da pronađe bezbedno mesto pored puta, da zaustavi vozilo, da izvadi ključeve iz kontakt brave i da se pomeri sa vozačkog sedišta
3. Što pre treba da pojede ugljene hidrate sa brzim dejstvom, poput tableta glukoze, bombone ili slatkiše. Dolazi u obzir i čaša koka kole.
4. Kada se nivo glukoze u krvi vrati na minimum od 5 mmol/l, potrebno je sačekati još 30 minuta pre nastavka vožnje kako bi se koncentracija i sposobnost za vožnju vratila u normalu.
Šta svaki dijabetičar mora da ima pored sebe
- Uređaj za merenje nivoa glukoze u krvi
- Rezervne trakice za merač
- Tablete glukoze
- Grickalice ili slatkiši
- Slatki napitci poput koka kole
- Insulin i ostale prepisane lekove za dijabetes
Šta u slučaju saobraćajne nesreće?
Kada policija i hitna služba stignu na licu mesta, lice koje ima dijabetes treba to da im saopšti. Iz hitne službe će izvršiti merenje glukoze svim učesnicima saobraćajne nesreće.
Ako neko ima hipoglikemijski šok, doktori će mu dati tabletu sa glukozom kako bi stabilizovali njegovo stanje. U slučaju da je dijabetičar bio vozač i bio pod utjecajem hipoglikemije, moguće je da će biti podvrgnut kriminalističkom istraživanju i drugim postupcima koji se odnose na utvrđivanje odgovornosti za saobraćajnu nesreću.
Vozač koji ima dijabetes mora da dokaže da njegovo stanje nije uzrok za saobraćajnu nesreću i da je njegov šećer u krvi bio na bezbednom nivou. Zbog toga se preporučuje da kao dokaz sačuva svoja očitavanja na aparatu za merenje glukoze. Skoro svi uređaji danas imaju mogućnost da memorišu i čuvaju parametre.
Završna reč
Jasno je da je dijabetes ozbiljna bolest, ili bolje rečeno zdravstveno stanje, sa kojim treba živeti. Ljudi koji ga nažalost dobiju, treba da vode normalan život i ne treba da se odriču ničeg, pa ni vožnje. Potrebno je samo voditi računa o svom stanju, jesti pravilno, primati propisanu terapiju, biti disciplinovan i redovno proveravati nivo šečera u krvi.
A ako se ipak ne usuđujete da sami vozite iznajmite vozilo sa vozačem. Tako je bezbednije.
Slika: https://www.pexels.com/search/diabetes/
