Većina turista putuje tokom leta, ali samo pravi ljubitelji avantura i prirodne znaju da je jesen pravo vreme za uživanje i nova putovanja. Jesen vam nudi bolje cene, manje gužve, prijatno vreme i magični kolorit prirode.
Dakle ako ovog leta niste otišli na odmor, iskoristite jesenje dane, nećete se pokajati. U našoj agenciji ćemo vam pomoći oko izbora auta koji će odgovarati vašim potrebama. Naravno u zavisnosti od destinacije i toga koliko će biti putnika. A ukoliko još uvek niste odabrali destinaciju u nastavku teksta predstavićemo tri predloga po našem izboru.Mogućnosti za putovanja van zemlje trenutno nam nisu velike, te zato jesenja vikend putovanja u Srbiji jesu najbolja odluka. U našoj zemlji i te kako može da se nađe povoljan smeštaj u mestima gde možete da napunite baterije na par dana. Prepustite se jesenjoj magiji.
1. Deliblatska peščara
Smeštena je u jugoistočnom delu Panonske nizije u Banatu. Prostire se na oko 35000 ha površine. Ova peščara je najveća kontinentalna peščara Evrope, nastala tokom ledenog doba. Košava je takođe uticala na sadašnji izgled dinskog reljefa. Nadmorske visine dina idu između 70-200m. Deliblatska peščara je udaljena samo 30 kilometara od Pančeva. Do ovog izletišta možete doći na više načina, a najbrže je pančevačkim putem za Smederevo i Belu Crkvu. Prosečna dužina putovanja automobilom je između 90 minuta i 120 minuta.
Zbog svoje raznovrsne flore i faune ovo područje je proglašeno za specijalni rezervat prirode. Ovaj prostor je pravi raj za ljubitelje prirode jer se radi o zaista jedinstvenom ekosistemu. Ovde raste oko 900 vrsta biljaka, a banatski i stepski božur, pančićev pelen i još neke retke vrste moguće je naći samo u Deliblatskoj peščari.
Svojom lepotom pažnju privlači i 20 vrsta orhideja, a to najbolje znaju ljubitelji cveća iz celog sveta koji, s proleća, već dugi niz godina dolaze ovde da uživaju u prirodi koja se tek budi. Tako da posle ove jesenje posete isplanirajte i prolećnu.
2. Fruška gora
Planina Fruška gora bila je ostrvo u Panonskom moru pre 90miliona godina. Kada je more presušilo, ostrvo je ostalo bez mora, pa je danas Fruška gora planina u ravnoj Vojvodini, izdignuta u obliku jednog uskog grebena, dugačkog 75 km, sa kog se pružaju pojedinačni bočni grebeni obrasli hrastovim, grabovim, bukvinim i lipovim šumama.
Ova planina je poznata po tome što se na njoj nalazi 16 manastira sagrađenih između 16. i 18 . veka u stilu baroka i moravske arhitekture srednjovekovne Srbije. Zbog bogatstva svetilištima, Frušku goru nazivaju još i “Svetom Gorom“ ili “srpskim Atosom“.
Nekada se u njenim skrivenim udolinama nalazilo čak 35 srpskih pravoslavnih manastira koje je podizala despotska porodica Branković, nastavljajući kult stare Nemanjićke države, ali oni su uništavani u ratovima, i osvajanjima. Od onih koji su preživeli razaranja, napoznatiji su Krušedol, Novo Hopovo, Grgeteg i Jazak. U njima su sahranjeni mnogi znameniti Srbi, poput patrijarha Arsenija Čarnojevića, kralja Milana Obrenovića i kneginje Ljubice.
Ono što ovu planinu čini izuzetnom jeste njeno bogato vinogorje. Fruškogorski puteljci su i staze vina, pa se u vinarijama od kojih su mnoge uređene kao stara sremska domaćinstva, uz čašu kvalitetnog vina, može doživeti vreme i duh starih Sremaca kao i mnogih učenih ljudi i boema koji su obožavali ovaj kraj.
Najviši delovi Fruške gore su najposećeniji i najatraktivniji posetiocima zbog mnogobrojnih izletišta. Crveni čot (539 m), Veliki Gradac (471), Iriški venac (451 m) i Stražilovo (321 m) na kome se nalazi spomenik pesniku Branku Radičeviću.
Severni obodi planine spuštaju se ka Dunavu tako da nikako ne propustite jesenje kolorite živopisnih Sremskih Karlovaca. Novi Sad je takođe čaroban u jesenjim danima pod uslovom da nema kiše i dosadnih gužvi u saobraćaju.
3. Resavski kraj
Resavski kraj se nalazi u istočnoj Srbiji u podnožju Beljanice i Kučajskih planina. Taj kraj je poznat po tri Resave - reci, pećini i manastiru. Resavski kraj iako siromašan savremenim kapitalističkim vrednostima, obiluje istorijom, kulturom i prirodnim čudima. Prateći desnu pritoku Velike Morave, reku Resavu, u blizini Despotovca, Stefan Lazarević podigao je jedan od najznačajnijih spomenika moravske škole, manastir Manasiju (Resavu).
Manasija je podignuta početkom XV veka kao utvrđenje i kulturno sedište despotovine. Osmanlije su je u više navrata pustošile, ali je ovo velelepno zdanje odolelo vremena. Pored crkve Sv. Trojice, u kompleksu su najznačajniji ostaci nekadašnje velike trpezarije, u kojoj se odvijala prepisivačka delatnost, takozvana Resavska škola.
Put dalje vodi do najvećeg i najlepšeg speleološkog objekta u Srbiji, Resavske pećine. Nekada je bila sklonište za pastire, danas pećina predstavlja značajan turistički centar jer ima hiljade posetilaca u svojim odajama i kanalima. Procenjuje se da je stara oko 80 miliona godina, dok je njeno najveće bogatstvo, njen nakit, upola mlađi. Te bore vremena, draperije, stalaktiti, stalagmiti i okamenjeni vodopadi, pojavljuju se u beloj, žutoj i najdominantnijoj crvenoj boji. Interesantno je da je u pećini temperatura vazduha konstantna i iznosi 7°C u svakom njenom delu. Tako da se treba adekvatno obući.
Na resavskoj trasi obavezno obiđite najlepši vodopad u Srbiji, vodopad Lisine. Živopisan prizor vode, koja se spušta u omanje jezero sa visine od oko 20m, impresioniraće svakog posmatrača.
Nadamo se da Vam se sviđaju naši predlozi za jesenji izlet, srećan put želi Vam Menadzer rent a car.
