Elementarna logika kaže da gorivo treba da se sipa u rezervoar pre nego što se potroši. Ali veliki broj vozača (i početnici, ali i oni iskusniji) zaboravi ili ne izračuna dobro kada će rezervoar u njihovom vozilu da se isprazni.
Kako da znamo kada treba da dopunimo rezervoar našeg vozila?
Praćenje merača goriva - na instrument tabli svakog vozila nalazi se merač količine goriva u koji meri koliko je goriva ostalo. Kod starijih vozila to može da bude lampica koja se upali kada nivo u rezervoaru dostigne kritični nivo. Slaba tačka ovih merača je što su dosta neprecizni i to što se lako i često kvare. Novija vozila imaju putne računare, digitalne senzore i displeje, preko kojih pomoću zvučnih i svetlosnih signala se vozači obaveštavaju da im je gorivo pri kraju.
Praćenje kilometraže – sva vozila imaju pokazivač (brojač) kilometraže koji omogućava praćenje koliko kilometara je pređeno od poslednjeg punjenja. Kada vozač primeti da se broj pređenih kilometara približava maksimalnom dometu, treba da počne da razmišlja o dopuni svog rezervoara.
Praćenje ponašanja vozila – kada se rezervoar isprazni, vozilo počinje neobično da se ponaša. Gubi brzinu i ubrazanje, trese se i poskakuje, motor ima manju snagu, teško se startuje i gasi se u toku vožnje. Ove osobine su važne kod starih vozila koja nemaju uređaje za merenje količine goriva.
Saveti prilikom točenja goriva
Kada vozač utvrdi da mu je gorivo pri kraju i da mora da dopuni svoj rezervoar, na šta treba da obrati pažnju?
Naravno, prvo treba da pronađe benzinsku pumpu. Kada stigne do nje, mora da odabere gorivo koje troši njegovo vozilo – da li je to benzin, dizel ili plin (Ukoliko iznajmite vozilo u rent a car agenciji i pogrešite gorivo moraćete sami da platite štetu).
Postoje nekoliko vrsta benzina u zavisnosti od broja oktana (95, 98, u nekim zemljama ima i 91), da li sadrži olovo ili ne (većina benzina su bezolovna), itd. Neke vrste benzina sadrže aditive koji pomažu u smanjivanju emisija štetnih gasova i povećavanju efikasnosti goriva (označavaju se kao Eko-benzini). Kod dizel goriva je važno da je sadržaj sumpora što niži (ultra low sulfur dizel). I dizel u svom sastavu može da sadrži aditive koji poboljšavaju njegov kvalitet i performanse.
Prilikom parkiranja, otvor na rezervoaru treba da bude okrenut prema pumpi (u većini slučajeva se nalazi na desnoj strani vozila), a vozilo da bude dovoljno blizu nje kako bi crevo moglo da stigne.
Otvorite poklopac na rezervoaru, i u otvor postavite pištolj za punjenje goriva. Pištolj treba čvrsto da se drži kako ne bi skliznuo i prosuo gorivo van rezervoara.
Rezervoar treba da se puni dok se pumpa automatski ne isključi. Zatim treba još jednom stisnuti ručicu na pištolju kako bi bili sigurni da se pumpa nije prerano zaustavila.
Prilikom točenja goriva, motor mora da bude isključen zbog potencijalne opasnosti od isparenja goriva i požara.
Punjenje rezervoara do kraja je bolje nego samo dosipati po nekoliko litara. Ali naravno, to zavisi i od budžeta vozača.
Vodite računa da ne prepunite rezervoar, ili da vam gorivo ne prelije i iscuri (što je veoma opasno zbog mogućeg požara).
Pažljivo vratite crevo i zatvorite poklopac rezervoara.
Platite, vratite se u svoje vozilo, proverite na meraču da li ste sipali dovoljno i startujte motor.
Kada izlazite sa pumpe, vodite računa o drugim vozilima.
Ekstra savet: izbegavajte da vozite na rezervi i ne dozvoljavajte da se nivo goriva spusti ispod poslednje četvrtine rezervoara. Možete da ostanete bez goriva pre nego što stignete do najbliže pumpe, a možda veći problem je što će talog od goriva da zapuši instalacije u vozilu.
Električna vozila
Električna vozila (EV) su sve prisutnija i neće dugo proći dok u potpunosti ne zamene klasična vozila koja koriste fosilna goriva.
Osim (još uvek) visoke cene, njihovi najveći nedostacu su:
- Mali domet u odnosu na motore sa unutrašnjim sagorevanjem
- Još uvek slabo razvijena infrastruktura i nedovoljan broj punjača (zbog toga se na njima javljaju velike gužve)
- Sporo punjenje (ponekada je za punjenje baterija potrebno nekoliko sati)
Uzimajući u obzor ove nedostatke, jasno je da vlasnici električnih vozila mora da budu veoma pažljivi i dobro da vode računa o njihovom dometu.
Rute i vreme punjenja treba unapred da se planira, što za neke vozače može da bude iscrpljujuće i komplikovano. Ali bolje izgubiti malo vremena u planiranju, nego ostati sa praznom baterijom na sred puta.
Najsigurnije je kada se vozilo puni kod kuće. Postoje punjači koji mogu da se prikključe u običan šteker, oni su dosta sporiji od brzih punjača koji se nalaze na autoputevima, ali na raspolaganju imate celu noć. Kada ujutru izađete iz garaže, baterija će biti puna do kraja i omogućiće vam da odete i da se vratite sa posla. Ova strategija je najeftinija, i koristi se za punjenje baterija kod manjih EV koji prelaze kraće distance u uslovima gradske vožnje.
Nikada ne treba da se planira vožnja do poslednjeg kilovata u bateriji. U spacifikacijama je naveden maksimalni domet baterije, ali on se retko kada postiže. Hladno vreme, agresivna vožnja, nepredviđena zadržavanja i slično, mogu znatno da smanje taj domet. Zato, ako je navedeno da sa jednim punjenjem možete da pređete 400km, planirajte da napunite svoje baterije već kod 300-og kilometra.
Prilikom posete stanice za punjenje EV, mora da znate koju vrstu priključaka koristi vaše vozilo, pošto još uvek nije izvršena standardizacija punjača.
ZAVRŠNE REČI
Još uvek su dominantna vozila sa benzinskim i dizel motorima, tako da se od vozača zahteva da znaju napuniti svoj rezervoar. Ali kada iznajmljujete vozilo toga se pošteđeni zato što se ono preuzima sa punim rezervoarom. Samo ga ne vreme rezervišite!
Izvor fotografija Peels
