Proces učenja vožnje može istovremeno biti i uzbudljiv i stresan. Kod nekih početnika može izazvati snažne osećaje gubitka samopuzdanja, nervoze, straha i anksioznosti, veoma neprijatni osećaji koji se teško prevazilaze i koji mogu da ometaju napredak. Tu ne mislimo samo na polaganje teoretskog i praktičnog testa, nego se javljaju i prilikom uzimanja časova vožnje. Strah i nervoza u pojedinim slučajevima mogu u potpunosti da blokiraju čoveka i on jednostavno odustaje od vožnje.
Da bi to izbegli, kandidati moraju što brže da se prilagode i da stave ovo svoje stanje pod kontrolom. U produžetku pročitajte neke naše savete u vezi toga.
UTICAJ INSTRUKTORA VOŽNJE
Instruktori vožnje imaju veoma veliki, možda i presudni uticaj na svoje učenike da lakše, brže i efikasnije savladaju osnove vožnje. Od instruktora se očekuje da, osim neophodnog vozačkog iskustva i znanja, poznavanja teorije i saobraćajnih pravila, budu i dobri psiholozi i pedagozi. Ukoliko instruktor nije na potrebnom nivou, onda će i nervoza i strah kod početnika da bude veća.
Dobar instruktor mora da bude:
- strpljiv, smiren, pažljiv i ljubazan
- da poseduje sposobnost da na jednostavan i jasan način objasni složene koncepte vožnje
- da sa kandidatima izgradi prijatnu atmosferu punu uzajamnog poverenja
- da bude dobar komunikator, neki više više vole da pričaju tokom vožnje, neki da budu tihi, kod nekih je potrebno glasnije da se podvikne, neki se tada još više pogube.
- Instruktor treba da se prilagodi potrebama i karakteru kandidata, nikako obratno
- da bude sposoban da kod kandidata oseti nervozu i akcioznost i da preduzme potrebne korake kako bi mu pomogao da se smiri i opusti
- treba da bude u stanju da u deliću sekunde proceni kada kandidat ne može bezbedno da upravlja vozilom i da brzo preuzme kontrolu
- da ima razumevanja za potrebe svakog učenika. Brzina učenja je individualna, svako od nas je različit i različito shvatamo vožnju. Nekome učenje ide brže, drugima je potrebno više vremena i ponavljanja. Prema individualnim karakterima i osobinama kandidata, instruktor treba da oblikuje i dozira časove
PRIPREMA
Kako bi smanjili svoju nervozu, vozači početnici treba da se unapred pripreme za to što ih očekuje. Postoji mnogo knjiga, YouTube kanala i drugih on-line izvora koji daju dobru predstavu o svim izazovima vožnje. Kada se znaju potencijalni problemi, onda i nervoza će biti manja.
Na primer, unapred se mogu naučiti saobraćajna pravila i znaci, koja je dozvoljena brzina u gradu i na otvorenim putevima, ko ima prednost u kružnim i neregulisanim raskrnicima, itd. O svim nedoumicama može se pitati svoj instruktor vožnje.
VEŽBANJE VAN ČASOVA
Jedan od najefikasnijih načina da se savlada strah i nedostatak poverenja u svoje vozačke veštine je vežbanje. Može se vežbati i posle dobijanja vozačke dozvole ako ocenite da vam časovi nisu bili dovoljni, ili u slučajevima kada se napravi veća pauza od vožnje. Vežbati se može sam ili sa iskusnijim vozačem – instruktorom, rođakom ili prijateljem.
Za početak se može odabrati lakša ruta koja će se ponavljati nekoliko dana, kako bi se steklo malo sigurnosti i rutine. Za vežbanje može da se iznajmi manji automobil i na pustom parkingu vežbati polazak, kočenje, menjanje brzina, parkiranje i drugi manevri.
Treba istaći da je vežbanje i učenje vožnje sa poznatim ljudima stresnija od redovnih časova sa instruktorom. Neko ko nije treniran da radi sa početnicima može da se iznervira, podigne glas, da dođe i do svađe. Već nervoznom početniku to će samo podići nivo straha i ankcioznosti.
LEKOVI I METODI ZA SMIRENJE
Postoje lekovi koji smanjuju nervozu i ankcioznost. Nećemo da ih reklamiramo, ipak je bolje posavetovati se sa lekarem oko toga da li su neophodni i da li je bezbedno da se uzimaju pre vožnje. Neki od njih imaju i nuspojave (pospanost, gubitak koordinacije, zamagljeni pogled, glavobolja, promenu raspoloženja, mučnina i povraćanje, itd.) koje više smetaju nego što pomažu. Umesto toga, preporučujemo prirodna sredstva za smirenje - čajeve, vežbe disanja, meditiranje.
Veoma često su nervoza i ankcioznost prilikom učenja vožnje na neki način rezultat potisnutih problema. Vožnja je samo dodatni faktor koji ih oslobađa.
Treba pokušati da se na vožnju i na učenje vožnje gleda kao na oslobađajuću aktivnost koja pruža priliku za prevazilaženje potisnutih problema i strahova. Uživanje u vožnji kod nekih ljudi je odlično bekstvo od stvarnosti koje pozitivno utiče na njihovo mentalno zdravlje.
I NA KRAJU...
Anksioznost i nervoza kod vozača početnika je veoma česta (možemo reći da se skoro i očekuje), ali uopšte ne mora da bude traumatično iskustvo.
Problem straha od vožnje je rešiv, većina vozača su osetili izvesnu tremu kada su se prvi put našli iza volana, ali nisu odustali, uspeli su da prođu i testove i praktičnu vožnju, i da postanu dobri vozači.
Jednom kada se počne, kada se naprave početni koraci, vožnja postaje sve lakša, da bi kraju postane rutina. Više ne treba da se preispitujete gde da postavite ruke na volanu, kada treba promeniti brzinu, kada treba prikočiti a kada ubrzati, da li ste pravilno dali žmigavac, da li ima dovoljno mesta da se mimoiđete sa drugim vozilom.
Najvažnije je ne odustati, nervoza i ankcioznost će sami od sebe da nestanu.
Iznajmite automobil koji vam najviše odgovara, nađite napušteni parking i krenite sa vežbanjem!
