Mrtvi uglovi kod vozila

Izraz ''mrtvi ugao'' označava prostor u vidnom polju vozača koji nije pregledan. Ovi mrtvi uglovi nisu pokriveni retrovizorima i ogledalima i ponekad su toliko veliki što vozači i suvozači ne mogu da primete pešake, motorcikle, bicikle pa i cela vozila koja se kreću iza ili pored njih.

Problem mrtvih uglova je čest razlog za saobraćajne nesreće sa ozbiljnim posledicama. Njihova provera, posebno kada se vozilo ukljućuje u saobraćaj ili kada treba promeniti traku na autoputu, je veoma značajna za sprečavanje mogućih sudara.

U nastavku vam donosimo nekoliko činjenica i saveta u vezi mrtvih uglova koji postoje na svim vozilima, kako na starim modelima tako i na najnovijim.

 

Kada su mrtvi uglovi najopasniji?

Vozači uvek treba da budu svesni svog okruženja, da stalno drže oči na putu i da često proveravaju retrovizore i stranična ogledala. Neke situacije nose veći rizik od pogrešnih procena koje su povezane sa slabom preglednošću zbog mrtvim uglovima. Da pomenemo nekoliko najčešćih:

• Uključivanje u saobraćaj – ako ste parkirani pored puta i nameravate da se uključite u saobraćaj, obavezno proverite da li neko prolazi pored vas sa leve (i desne) strane
• Promena trake pri preticanju ili prestrojavanju. Na autoputevima sa više traka vozila često menjaju trake, zato se ogledala moraju stalno proveravati
• Kada se više traka spajaju u jednu – pri sužavanju puta vozila sa leve i desne strane mogu da vam preseku put
• U gradskoj vožnji – mrtvi uglovi su najkritičniji prilikom gradske vožnje, kada se pored automobila kreću pešaci, bicikli, mopedi, ali i teški kamioni i autobusi koji imaju velike mrtve uglove
• Na raskrsnicama i prilikom skretanja na sporedni put – posebna pažnja treba da se posveti učesnicima saobraćaja koji se kreću sa leve strane i desne strane vozila koje namerava da skrene na tu stranu. Pre skretanja, pored obaveznog uključivanja žmigavca, vozač treba najmanje dva puta da pregleda svoje mrtve uglove. Kada se vozilo približava raskrsnici, bez razlike da li je ona regulisana semaforima ili ne, treba da se smanji brzina kako bi se imalo dovoljno vremena za proveru kretanja drugih učesnika u saobraćaju

 

Gde se najčešće javljaju mrtvi uglovi kod vozila?

Retrovizori i stranična ogledala (ako su pravilno postavljeni) prikazuju većinu dešavanja oko vozila, ali postoje zone koje su sakrivene.

Dve su najčešće mrtve tačke koje uglavnom imaju svi automobili, a čija veličina varira u zavisnosti od modela, veličine i građe vozila.

1. Dijagonalno pozadi vozača – u zadnjim i bočnim ogledalima se vide udaljena vozila, ali ona bliža i u bočnoj traci su sakrivena
2. Dijagonalno ispred vozača - karoserija vozila, posebno stubovi sa obe strane šoferšajbne i na prednjim prozorima zaklanjaju pogled. Ponekad je potrebno malo iskrenuti glavu i telo kako bi se obezbedio dobar pregled situacije na putu.

 

Kako se proveravaju mrtvi uglovi?

Vozač mora stalno da bude svestan gde se nalaze druga vozila, i da zna gde su mrtvi uglovi na svom vozilu. Ako u retrovizoru u jednom trenutku vidi vozila iza njega, ali već u narednom se ona izgube, onda postoji velika verovatnoća da se oni nalaze u nekom od njegovih mrtvih uglova.

Provera mrtvih uglova se uči još u auto školi. Instruktori vožnje stalno ponovljaju da treba izbegavati okretanje celog tela i glave, i da se što više koriste ogledala.

Put se proverava kroz šoferšajbnu i kroz zadnji prozor tako što se vežba okretanje glave dok se sedi na sedištu vozača bez pomeranja tela. Međutim, ponekad provera ogledala nije dovoljna, tako da je dozvoljeno brzo i bezbedno okretanje glave. Sa malo iskustva i vežbanja to ubrzo postaje uobičajena rutina.

Provera  teče ovim redosledom:

1. brzi pogled preko levog ramena
2. provera levog straničnog ogledala
3. provera u retrovizoru
4. provera desnog straničnog ogledala
5. brzi pogled preko desnog ramena

Iskusni vozači znaju da i druga vozila imaju svoje mrtve tačke, posebno oni sa velikim gabaritima, vode računa da ih možda neće primetiti i prema tome usklađuju svoju vožnju. Na primer, kamioni i autobusi koji imaju dosta velike mrtve uglove, čak stavljaju i znake kako bi obavestili druge učesnike saobraćaja (jedan od najinventivnijih svakako je: “ako ne vidite moja ogledala znači da vas ni ja ne mogu videti”).

Ako primetite vas drugo vozilo nesmotreno pretiče i da postoji mogućnost da vas “iseče” sa strane i da ugrozi vašu trajektoriju, prvo upotrebite sirenu kako bi ga upozorili. Ako nastavi sa opasnom vožnjom, promenite svoju brzinu, usporite ili ubrzajte, da bi se udaljili i sprečili moguću koliziju.

 

Umesto zaključka

Već smo napomenuli da mrtve tačke postoje na svim vozilima, pa i na onim najsavremenijim. Ali treba napomenuti da su proizvođači, ali i institucije koji se brinu o bezbednosti u saobraćaju, prepoznali problem mrtvih uglova i da rade na njegovom smanjivanju i rešavanju.

Vodi se računa od obliku karoserije, visine vozačkog sedišta, veličine i oblika prozora, teži se ka tome da bočni stubovi na prednjim i zadnjim prozorima budu što tanji, ugrađuju se kamere i dodatna veća ogledala. Mrtvi uglovi nisu nestali, ali su se značajno smanjili i možemo slobodno da kažemo da su vozila postala sigurnija i imaju daleko manje problema sa preglednošću.

Ako treba da krenete na duži put, a imate vozilo starijeg datuma koje ima dosta mrtvih uglova i ne nudi sigurnu vožnju, naša preporuka je da iznajmite novo i sigurno vozilo iz voznog parka Menadžer Express-a.