Početkom 19. veka su počela istraživanja vezana za motore sa gasnim pogonom. Ubrzo nakon što je počela upotreba i primena motora na gas, brzo su ih zamenili benzinski motori, koji se od 1886. godine koriste u autoindustriji. Najveći razlog zbog čega u to vreme nije zaživeo auto gas jeste nepoznanica procesa kompresije gasa, pa je veliki problem bio transport gasa. Teško je razumeti i objasniti razloge zbog kojih se automobili na gas ne proizvode masovnije, ali činjenica jeste da je zanemarljivo koliko ima modela sa fabričkim plinom.
Kod nekih proizvođača postoji mogućnost da se mogu naruciti automobili sa ugrađenom gasnom instalacijom. Poznati svetski proizvođači automobila poput kompanija Citroen, Peugeot, Daewoo, Renault, Mercedes, koriste neke uređaje u serijskoj ugradnji. LPG (Liquefied Petroleum Gas), tečni naftni gas (TNG) predstavlja smešu propana C3H8 i butana C4H10, sa dodatkom viših ugljovodonika – etana i propilena. Ove komponente prirodno se nalaze u gasovitom stanju. Pri povišenom pritisku ti gasovi prelaze u tečno stanje i skladište se u metalnim rezervoarima (bocama).
Sa aspekta ekologije TNG je prihvatljivo gorivo jer lako obrazuje smešu sa vazduhom. TNG skoro potpuno sagoreva, pa u produktima sagorevanja dominira vodena para, a ne CO2.
Da li su vozila sa ugrađenim autogas uređajem bezbedna?
Kada je uređaj za plin ugrađen kvalitetno, po pravilima, potpuno je jednako sigurna kao i vožnja na bilo koje drugo gorivo. Tečni naftni gas takođe može zapaliti lako kao benzin. Ali boca koja služi kao rezervoar za plin je napravljena od izuzetno kvalitetnog čeličnog lima i čvršća je od rezervoara za benzin. Dovoljno je čvrsta sa pretrpi i teška mehanička oštećenja u slučaju sudara i sl i pri tom ostane nepropusna. Zakon o bezbednosti saobraćaja – član 252. kaže da vozilo u koje je ugrađen uređaj za pogon na tečni naftni gas, ne sme da učestvuje u saobraćaju na putu, dok se na periodičnom pregledu ne utvrdi da je uređaj ispravan, na osnovu čega se izdaje potvrda. Vožnjom na autogas produžava se radni vek: motornom ulju, motoru, izduvnom sistemu, jer nema sumporastih jedinjenja i sumporne kiseline prilikom sagorevanja kao kod drugi fosilnih goriva. Znači nema korozivnih materija.
Kod curenja plina vetar raznese gas, dok tlo upije benzin koji ostaje satima zapaljiv i eksplozivan.Multiventil ograničava punjenje rezervoara na 80 % od zapremine rezervoara, ostavljajući gasu ekspanzioni prostor. U Italiji i Bugarskoj skoro 70% automobila ima ugrađen autogas.Održavanje autogas sistema nije toliko zahtevno koliko se misli. Svi ovlašćeni servisi koji se bave ugradnjom i održavanjem preporučuju pregled na svakih 10.000 km. Što se tiče kontrole instalacije potrebno je to obaviti jednom godišnje osim ako ako ne prelazite znatno veću kilometražu. Na svakih 50.000– 60.000 km potrebno je uraditi servis isparivača.
Da li se vožnja na plin i dalje isplati?
U Srbiji je vožnja na tečni naftni gas česta pojava jer se ovim načinom vožnje prilično uštedi. Prosečna ušteda je oko 20%. Brojni su novi modeli automobila sa fabrički ugrađenim pogonom na TNG, ali zbog platežne moći naših ljudi češća je pojava da se plin naknadno ugrađuje u polovna vozila koja imaju motore na benzin. U odnosu na ranije cene plin je sada skup, (oko 100dinara), ali je opet ekonomičniji od dizela i benzina. Trenutno je samo metan jeftiniji. Auto sa TNG uređajem troši i benzin to takođe treba imati u vidu, ali je teško utvrditi tačnu količinu benzina koja se potroši, jer zavisi od temperatura, odnosno vremenskih uslova. Veća je potrošnja u zimskom periodu, jer motoru treba više benzina da dostigne temperaturu na kojoj se automatski prebacuje na plin.
Svako treba da izvede neku svoju individualnu računicu, ali se definitivno vozačima koji prelaze veliku kilometražu na mesečnom nivou isplati vožnja na plin, sa svim servisima, atestima i reatestima. Naravno, pod uslovom da cena plina ne krene naglo da raste, jer imali smo pre godinu dana i cene od 117 din po litru. Srećan put želi Vam Menadžer rent a car!
