Današnja savremena vozila su opremljena impresivnom elektronikom i tehnološkim rešenjima koje utiču na njihovu udobnost, efikasnost i bezbednost. Da pomenemo samo neka od najpoznatijih: ekrani osetljivi na dodir, sistemi za satelitsku navigaciju, multimedijske uređaje, napredni sistemi za pomoć vozaču (Advanced Driver Assistance System ili skraćeno ADAS), aktivna prednja svetla koja prilagođavaju snop farova prema pravcu kretanja i koja automatski prelaze sa režima dugih svetala na oborena kada u susret dolazi drugo vozilo, senzori koji mere pritisak u gumama, itd.
Ali možda najveći prodor se očekuje na polju autonomne vožnje. Iako deluje da je autonomna vožnja prirodni korak napred i da će umnogome olakšati vožnju, ankete pokazuju da većina vozača zaziru od takvih vozila.
KOJI SU RAZLOZI ZA NEPOVERENJE PREMA AUTONOMNIM VOZILIMA?
Nepoznavanje tehnologije
Mnogi ljudi nisu dovoljno upoznati s tehnologijom koja se koristi kod autonomnih vozila i ne razumeju kako ona funkcioniše. Još uvek većina vozača nema iskustvo takve vožnje i plaše se nepoznatog. Kao kod svakog tehnološkog proboja koja menja životne navike iz korena, potrebno je vreme i edukacija kako bi se steklo poverenje.
Strah od gubitka kontrole
Današnji vozači su navikli da imaju potpunu kontrolu nad vozilom tokom vožnje. U autonomnim vozilima, kontrola nad svim aspektima vožnje se prepušta komjuteru i automatskom pilotu, što svakako izazviva osećaj nelagodnosti i nesigurnosti. Dosta vozača vožnju shvata kao uživanje i jednostavno ne žele da ih drugi vozi, a najmanje neki softver.
Tehnički problemi
Tehnologija autonomne vožnje još uvek nije dovoljno razvijena i događaju se tehnički problemi i kvarovi koji mogu izazvati (i izazivaju) ozbiljne incidente i saobraćajne nesreće. Vozači su zabrinuti da ova tehnologija nije dovoljno pouzdana i da ništa ne može da zameni čovaka iza volana. Ovde ipak moramo da kažemo se u nekim medijima greške kod autonomnih vozila na neki način izdvajaju i preuveličavaju.
Moralne dileme
Još uvek nisu rešena pitanja etičke prirode, kako će autonomna vozila reagovati u situacijama koje zahtevaju moralne odluke, kao što su sudari gde nije moguće izbeći povrede. Na primer, ukoliko čovek mora da bira između udarca u bankinu ili u pešaka, on će odabrati prvo, ali još uvek se ne zna kakvu će odluku doneti kompjuter.
Gubitak radnih mesta
Autonomna vozila mogu da dovedu do gubitka radnih mesta za vozače, što izaziva zabrinutost među profesionalnim vozačima u sektorima koji su povezani s transportom, dostavom proizvoda, javnim i taksi prevozom, itd.
POSTEPENA AUTOMATIZACIJA VOŽNJE
Zbog prirode procesa i činjenice da automatizacija vožnje ne dolazi odjednom nego postepeno, proizvođači se nadaju da će strahovi i otpori vozača vremenom da blede. Već postoje sistemi koji su deo autonomne vožnje i koji pomažu u vožnji, iako ne može da se kaže da vozač može u potpunosti da digne ruke sa volana. Neka od rešenja koja se već ugrađuju kao standardna oprema su sledeća:
Adaptivni tempomat – automatski prilagođava brzinu vozila sa ciljem održavanja bezbedne udaljenost do automobila koji je ispred. Ovaj sistem koristi kameru koja je postavljena na vrhu vetrobranskog stakla i veoma je korisan prilikom vožnje u koloni. Funkcionište u svim uslovima saobraćaja, i u sporim i u bržim brzinama, i smanjuje stres zbog stalnog ubrzanja i kočenja.
Pomoć za kretanje u traci - pomaže vozačima da ostanu u svojoj traci. Ukoliko vozilo počne da prelazi u susednu traku aktivira se vizuelno, akustično ili vibraciono upozorenje. Naprednije verzije imaju mogućnost da automatski vrate vozilo u svoju traku bez učešća vozača.
Senzori za parkiranje i manevrisanje – velika pomoć pri parkiranju i komplikovanim manevrima u uskim prostorima (kao na primer pri paralelnom parkiranju). Ukoliko se vozilo previše približi prepreci, senzori i kamere će to prepoznati i zvučnim signalom će upozoriti vozača. Slika sa zadnje kamere se prikazuje na ekranu. Postoje sistemi koji sami parkiraju vozilo, vozač jednostavno izađe iz vozila, koje se samostalno parkira bez njegovog učešća.
Kontrola stabilnosti i automatsko kočenje - Elektronska kontrola stabilnosti (Electronic Stability Control ili ESC) može da upravlja kočnicama i da smanji ubrzanje ako senzori otkriju da vozilo gubi stabilnost ili postoji opasnost od proklizavanja. Studije su utvrdile da su ovi sistemi drastično smanjili procenat saobraćajnih nesreća. U razvoju je takozvano autonomno kočenje (Autonomous Emergency Braking - AEB) koje upozorava vozače na vozila ili na neoprazne pešake koji su previše blizu. Ako vozač ne zakoči na vreme, vozilo se automatski zaustavlja.
Sistem za pokrivanje mrtvih uglova – Svako vozilo ima takozvane mrtve tačke ili uglove koje nisu pregledne i u kojima može da se nalazi drugo vozilo ili čovek koji je van vidnog polja vozača. Ovaj napredni sistem pomaže da se uoče učesnici u saobraćaju koji se nalaze u tim mrtvim uglovima.
Ekološka vožnja – zaštita životne sredine i smanjenje CO2 otiska su danas postali veoma važni. Iz tog razloga u savremenim vozilima se ugrađuju sistemi i uređaji koji utiču na ekonomičnu potrošnju goriva i manje ispuštanje gasova koji zagađuju okolinu.
ZAVRŠNA REČ
Smatra se da do pojave potpuno autonomnih vozila treba proteći neko vreme, ali neki elementi ovih sistema se već ugrađuju u vozila i postaju standardna oprema. Vozači se postepeno navikavaju i prilikom vožnje se uveliko oslanjaju na njih.
Rent a car kompanije koje su usko povezane sa tržištem vozila i potrebama vozača, su na neki način prinuđene da prate trendove i da svoje vozne parkove popunjavaju vozilima koji poseduju sisteme autonomne vožnje.
Pogledajte našu ponudu i odaberite takvo!
Slike https://www.pexels.com/
